Adiponektin

Adiponektin (Acrp30) je proteinski hormon iz grupe adipokina koji se sintetiše i sekretuje iz belog masnog tiva, odnosno zrelih adipocita. Uloga adipocita je da iz krvi preuzimaju šećere i višemasne kiseline koji se unose tokom obroka, i da iz njih sintetišu velike molekule masti i uskladište ih kao rezervnu energiju. Osim toga, po potrebi one oslobađaju rezerve te energije.

Koncentracije adiponektina kod zdravih osoba se kreću u rasponu od 2 do 20 mg/L, što čini oko 0,01-0,05% proteina plazme. Nivoi adiponektina su pod uticajem cirkadijalnog ritma (promena u toku dana), pri čemu je koncentracija adiponektina niža tokom noći u odnosu na druge periode dana. Takodje je koncentracija ovog proteina veća kod žena nego kod muškaraca. Koncentracije adiponektina su u negativnoj korelaciji sa glukozom, insulinom, trigliceridima, CRP-om, masnim sadržajem jetre i indeksom mase tela. Pozitivna korelacija je sa nivoom HDL-holesterola i pokazuje povišenje vrednosti kod osoba koje su smanjile telesnu težinu. Jedinstvenost adiponektina je njegova obrnuta korelacija s indeksom telesne mase, pa vrednost adiponektina u serumu pada za više od 50 % kod debelih osoba. Nivo adiponektina se povećava se gubitkom težine i povezan je s raspodelom masnog tkiva, pa je značajno niži kod osoba s više visceralnog nego potkožnog masnog tkiva.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da adiponektin pojačava osetljivost perifernih tkiva na insulin, deluje antiinflamatorno i antiapoptotski, te da njegov nedostatak može biti povezan sa razvojem različitih bolesti.

Adiponektin ima najznačajniji uticaj u regulaciji metabolizma glukoze i lipida. Stimulise oksidaciju masnih kiselina i poboljšava insulinsku osetljivost. Zapažena je negativna korelacija između gojaznosti i cirkulisećeg adiponektina, a adiponektinske kocentracije se povećavaju sa gubitkom telesne težine. Smanjene koncentracije adiponektina povezane su sa insulinskom rezistecijom i hiperinsulinemijom, a takodje i pacijenti sa dijabetisom tip 2 imaju smanjen nivo cirkulišućeg adiponektina. Adiponektin umanjuje sintezu lipida i produkciju glukoze u jetri, povećava insulinsku osetljivost i dovodi do pada koncentracije glukoze i slobodnih masnih kiselina u krvi. Pored toga, proizvodja triglicerida se smanjuje, a oksidacija masti i gubitak energije u mišićima raste.

Niski nivoi adiponektina u predijabetesu imaju veliki prediktivni značaj, omogućavaju održavanje inflamacije „niskog stepena“ i nagoveštavaju klinički manifestni početak bolesti. Antidijabetogeni uticaj adiponektina reprezentovan je njegovim uticajem na povećanje insulinske senzitivnosti, povećanje oksidacije slobodnih masnih kiselina i smanjenje glikoneogeneze.

Ovaj važan hormon adipocita ima i antiinflamatornu ulogu, budući da je moćni inhibitor stvaranja TNF-α, a stimulator sinteze interleukina. Nivo adiponektina je nizak u dijabetesu i koronarnoj bolesti , u sindromima gde inflamacija može imati ulogu u patogenezi.

Adiponektin ima i vazoprotektivni i antiaterogeni efekat jer inhibira ekspresiju adhezionih molekula, proliferaciju glatko mišićnih ćelija krvnih sudova i transformaciju makrofaga u penaste ćelije. Adiponektin je koristan znak ranih aterosklerotskih promena. Prepoznata je veza između niže vrednosti adiponektina i pojave kardiovaskularnih bolesti. Kod bolesnika s ishemičkom bolesti srca pronađene su niže vrednosti adiponektina.

Adiponektin ispoljava snažno zaštitno dejstvo u toku progresije insulinske rezistencije ili predijabetesa u ozbiljnije kliničke entitete, kao što su metabolički sindrom i/ili kardiovaskularne bolesti. Zbog toga nivo cirkulišućeg adiponektina može biti koristan rani marker u identifikaciji osoba sa povećanim rizikom od razvoja metaboličkog sindroma i koronarne bolesti, kao i prediktor predijabetesa.