KOMPLETNA KRVNA SLIKA (KKS, COMPLETE BLOOD COUNT-CBC)

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li u organizmu postoje patoloske promene. Laboratorijsko ispitivanje krvi, podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Koncentracije adiponektina kod zdravih osoba se kreću u rasponu od 2 do 20 mg/L, što čini oko 0,01-0,05% proteina plazme. Nivoi adiponektina su pod uticajem cirkadijalnog ritma (promena u toku dana), pri čemu je koncentracija adiponektina niža tokom noći u odnosu na druge periode dana. Takodje je koncentracija ovog proteina veća kod žena nego kod muškaraca. Koncentracije adiponektina su u negativnoj korelaciji sa glukozom, insulinom, trigliceridima, CRP-om, masnim sadržajem jetre i indeksom mase tela. Pozitivna korelacija je sa nivoom HDL-holesterola i pokazuje povišenje vrednosti kod osoba koje su smanjile telesnu težinu. Jedinstvenost adiponektina je njegova obrnuta korelacija s indeksom telesne mase, pa vrednost adiponektina u serumu pada za više od 50% kod debelih osoba. Nivo adiponektina se povećava se gubitkom težine i povezan je s raspodelom masnog tkiva, pa je značajno niži kod osoba s više visceralnog nego potkožnog masnog tkiva.

  • WBC- White Blood Cell, leukociti– bela krvna zrnca, koja učestvuju u odbrani organizma od spoljašnjih faktora, virusa i bakterija
  • RBC- Red Blood Cell, eritrociti– crvena krvna zrnca- sadrže hemoglobin koji vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam
  • Hgb, HB –hemoglobin-vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam
  • HCT- hematocrit- udeo ukupne zapremine krvnih ćelija u punoj krvi
  • MCV- Mean Corpuscular Volume, srednja zapremina eritrocita- mera prosečne zapremine eritrocita
  • MCH- Mean Corpuscular Hemoglobin, prosečan sadržaj hemoglobin u eritrocitima
  • MCHC- Mean Corpuscular Hemoglobin Concentration, prosečna koncentracija hemoglobin u eritrocitima
  • RDW- Red cell Distribution Width - definiše varijacije u zapremini eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini
  • PLT- Platelet, trombociti- učestvuju u koagulaciji krvi, stvaranju ugruška, zaustavljaju krvarenje
  • MPV- Mean Platelet Volume, srednja zapremina trombocita, mera prosečne zapremine trombocita. Mladi trombociti su veći nego stariji.
Leukocitna formula ili tzv diferencijalna krvna slika:

Leukocitna formula ili tzv diferencijalna krvna slika:

  1. Neutrofili (Neu)
  2. Limfociti (Lym)
  3. Monociti (Mono)
  4. Eozinofili (Eoz)

Svaka od ovih vrsta leukocita ima svoju ulogu u organizmu:

  1. Povećanje broja neutrofila u ukupnom broju leukocita, pokazuje da se organizam “bori” sa bakterijama, odnosno da postoji bakterijska infekcija u organizmu. Kod bakterijskih infekcija je često povisen i ukupan broj leukocita, nekada i preko 10 x109/l
  2. Povećanje broja limfocita u ukupnom broju leukocita je pokazatelj virusne infekcije, odnosno ukazuje na “borbu”organizma sa virusima. Tada je često i ukupan broj leukocita niži, ispod 5 x109/l.
  3. Povecanje broja monocita u ukupnom broju leukocita, je takodje pokazatelj virusnih infekcija. Cesto je povecanje limfocita, praceno i povecanim brojem monocita u ukupnom broju leukocita, najcesce u pedijatriji. Povecan broj monocita, uz povecanje ukupnog broja leukocita, trombocita i transaminaza, je karakteristicno za infektivnu mononukleozu (bolest poljubca). Infektivna mononukleoza je karakteristicna kod dece u skolskom uzrastu, prenosi se pljuvacnim putem, zbog cega se i naziva bolest poljubca.
  4. Povecanje broja eozinofila u ukupnom broju leukocita, je pokazatelj neke alergijske reakcije u organizmu. Povecanje broja eozinofila u ukupnom broju leukocita je cesto praceno i pozitivnim nalazom eozinofila u brisu nosa.
  5. Povecanje broja bazofila u ukupnom broju leukocita, ukazuje na prisustvo toksicnih materija u organizmu.

Uloga krvnih celija, tacnije elemenata, je visestruka:

  • transportna uloga (transport O2, CO2, produkta katabolizma, nutrienata, hormona)
  • regulatorna uloga (regulacija pH, regulacija telesne temperature)
  • zastitna uloga (od infekcija)

S obzirom na veliki znacaj svih krvnih elemenata, odnosno celija, preporuka je da se kompletna krvna slika odredjuje u sledecim stanjima:

-U najranijem periodu zivota, tacnije nakon navrsenih sest meseci kod beba, izuzev ako pedijatar ne trazi drugacije. U ovom ranom period, odredjivanje KKS ima znacaja, zbog pracenja nivoa hemoglobina, kao i ostalih parametara crvene krvne loze. Pracenje nivoa hemoglobina, zatim broja eritrocita i odredjivanje hematokrita ima znacaja i kod postavljanja dijagnoze anemije, kao i odredjivanje tipa anemija kako kod odraslih tako i kod dece.

-Veliki znacaj ima odredjivanje KKS, u smislu diferencijacije virusnih infekcija (kada su uvecani limfociti) od bakterijskih infekcija (kada su uvecani granulociti), zatim alergijskih stanja (uvecani eozinofili , trovanja i sl., i kod odraslih i kod dece.

- Znacajno je i odredjivanje KKS, kod pracenja procesa hemostaze. U zastiti od krvarenja ucestvuju i strukture krvnog suda, koji zajedno sa krvlju odrzavaju hemostazu. Ovaj brz i lokalizovan prekid krvarenja prilokom ostecenja krvnog suda, cine tri faze: spazam krvnog suda, stvaranje trombocitnog cepa i proces koagulacije.

S obzirom na veliku ulogu svih krvnih elemenata, ne iznenadjuje cinjenica da je analiza kompletne krvne slike, jedna od najcesce zahtevanih analiza u laboratorijama.